Pages

03 August 2006

Ekonomska astrofizika

Astrofizičari bi možda rekli da se u Srbiji ekonomska teorija susrela sa svojom antimaterijom, odnosno antiteorijom. Ili je ekonomska racionalnost u Srbiji usisana u crnu rupu, pa se smanjuje, zgušnjava, ne bi li konačno postala singularitet. Kako, uostalom, objasniti platne razlike u državnom i privatnom sektoru - u državnim firmama plate su u proseku 46.806, a u privatnim 32.135 dinara. Tako kaže istraživanje Instituta za tržišna istraživanja. Pogledajte članak u današnjem Dnevniku.

Čitajte...

U naredne dve nedelje biće manje mojih postova. U međuvremenu, osim Miss Tocqueville i Mr. Jankovića na Tržišnom rešenju preporučujem, ovim redom:

1) Marginal Revolution – najčitaniji ekonomski blog na svetu. Tyler Cowen i Alex Tabarrok sa George Mason univerziteta imaju po nekoliko postova dnevno o veoma različitim temama. Tyler Cowen je velika zvezda među blogerima.

2) Greg Mankiw Blog – blog harvardskog profesora Gregoryja Mankiwa, bivšeg glavnog ekonomskog savetnika G. W. Busha i pisca jednog od najboljih ekonomskih udžbenika.

3) Caplan & Kling – Bryan Caplan i Arnold Kling.

4) Cafe Hayek – Don Boudreaux i Russ Roberts.

5) Cato-at-Liberty Blog Cato Instituta, autori su razni članovi Catoa. Mnogo postova svakog dana.

6) Becker&Posner Blog – nobelovac Gary Becker i profesor i sudija Richard Posner jednom nedeljno analiziraju pitanja sa aspekta ekonomske analize prava.

Tužna vest

Hong Kong je uveo PDV od 5%. Alan Reynolds kaže da je to urađeno na nagovor MMF-a.

Kineski privredni rast

U novom broju Cato journala raspravlja se o perspektivama kineskog privrednog rasta u budućnosti. Mislim da je posebno interesantna okolnost na koju u svom prilogu skreće pažnju Dipak Lal da se sadašnji rast može pokazati dugoročno neodrživim zbog pritiska koji na privredu vrše nereformisana državna preduzeća. Problem je u osnovi sličan onome koji smo imali u Srbiji za Miloševićeve vlade, samo ublažen i stoga kamufliran opštim prosperitetom. Glavni izvor rasta su visoka lična štednja, privatizacija poljoprivrede i strana direktna ulaganja. Ta tri izvora kreiraju snažan rast dodate vrednosti a vlada onda koristi bankarski sektor (takođe nereformisan) da bi mekim zajmovima i subvencijama održavala visoku zaposlenost. Beobanka svuda sa vama!

Kina je do sada uspela da izbegne šok pada GDP koji su iskusile istočnoevropske zemlje, ali to je bilo a) što nije likvidirala veliki deo državnog sektora što je tek čeka, pa prema tome i pad ekonomske aktivnosti, koji ne mora da bude u vidu pada GSDP već usporavanja nejgovog rasta u fazama u kojima druge tranzicijske zemlje imaju znatno više stope, i b) zato što je, ukupno gledajući, Kina bila sa znatno manjim udelom industrije nego recimo Rusija i slične zemlje, pa su razmere problema, samog po sebi, manje. Po sadašnjim podacima, i pored ogromne državne pomoći preko 40 državnih preduzeća posluje sa velikim gubicima. Koliko će još rast novog privatnog sektora moći da alimentira ta preduzeća bez usporavajućih efekata po celu ekonomiju? To je ključno pitanje.