Pages

02 July 2007

Sa komentarom

Dragan Đuričin (kao i u prethodnom postu):
Један од терета који носе нови капиталисти свакако је брокерски менталитет –„купи јефтино, продај скупо”. Уколико брже буду прешли на индустријски менталитет понашања, то ће пре доћи и до повећања инвестиција у развој посла. Биће то корисно и за њих и за друштво.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije nije shvatio prvu lekciju Adama Smitha, a to je da je ekonomska aktivnost koja je dobra za pojedinca dobra i za društvo (ovo izuzima krađe i slično). Ne zato što privatni trgovac ima dobre namere, nego zato što u tržišnoj ekonomiji ići za sopstvenim interesom znači zadovoljiti druge. Sveži hleb svakog jutra ne dobijamo zbog blagonaklonosti pekara, nego zbog njihove sebične želje da zarade.

Isto je i na berzi. Nema ništa loše u "kupi jeftino, prodaj skupo" filozofiji. Privatno, to je normalan zdrav razum. Društveno ako hoćete, to pomaže alokaciji resursa i dovođenja cena akcija na njihov realni nivo. Recimo, jedna od društveno najkorisnijih aktivnosti je spekulacija robom. Špekulanti kupuju kad je jeftino a prodaju kad je skupo. To dovodi do bolje alokacije u vremenu -- kada ima viška robe nađe se neko da je kupi, a onda kada je nestašica ima nekoga ko je voljan da proda. Špekulacija tako ustvari doprinosi ravnanju cena u vremenu.

Ovo je samo jedan naizgled bezazlen citat iz intervjua, ali iz njega se vidi nerazumevanje osnova tržišne ekonomije. Kada vidite da predsednik Saveza ekonomista to ne razume, nema potrebe da se opterećujete ostatkom intervjua u kojem nas ovaj stručnjak uči da je državni sektor najjača karta i predlaže državno investiranje u energetiku i poljoprivredu i očuvanje "strateških" firmi kao EPS i Telekom u državnom vlasništvu. To je samo zato što je propustio prvi razred.

Bez komentara

Jedna ideja:
Pošto su druge mogućnosti iscrpljene na sto treba izvući najjaču kartu – državni strateški sektor, pre svega energetiku, i poljoprivredu i u njih investirati. Srpska elektroprivreda je gladna investicija, koje su garantovano isplative. EPS sada vredi najmanje 20 milijardi evra, što je dvostruko više od svih privatizacionih prihoda u proteklih 17 godina, proizvodi struju koja svima treba, robu koja ne može da zastari, koja se lako transportuje i koja će biti sve skuplja.

Prevodioci u službi naroda

Prva blogerska žrtva. Voja Brajović najavljuje da će država finansirati prevođenje srpskih pisaca, što je inače ideja Dejana Stankovića sa B92 bloga.

Kad govorim o brizi koja se tiče izdavaštva skrenuo bih pažnju i na prevodilaštvo. Jer, prevodilaštvom predstavljamo našu književnost u svetu.

Lek za zdravstvo

Juče sam se raspravljao oko toga da li lekarima koji rade u državnoj službi treba dozvoliti da rade i u privatnim bolnicama. Tomica Milosavljević takođe priča o tome u današnjem Blicu.

Prvo i osnovno, da u Srbiji država ne drži praktični monopol na zdrastvo ovo pitanje ne bi bilo problem. Tačno je da postoje privatne bolnice u Srbiji ali takođe postoji samo jedno preduzeće koje nudi zdravstveno osiguranje. Državni fond. Kada bi postojalo više kompanija koje nude usluge osiguranja pacijent bi mogao da bira u kojoj bi se bolnici lečio a troškove bi plaćalo osiguranje. Niko ne bi raspravljao o tome da li lekar radi u jednoj ili dve bolnice. Možda bi vlasnici bolnica pričali o tome ali to svakako ne bi bilo pitanje za ministra zdravstva i zakon.

U našem slučaju državni fond veruje da ima monopol i na slobodno vreme lekara. Navodno zbog zloupotreba sistema moraju se ograničiti slobode lekara. Ja se sa tim ne slažem. Nisu lekari krivi zbog takozvanih zloupotreba. Upućivanje pacijenata na privatnu praksu obično štedi vreme i poboljšava uslugu. Pacijenti sami donose odluku da li će otići u privatnu ordinaciju ili ne.

Da li treba zabraniti nastavnicima engleskog da posle škole drže privatne časove? Naravno da ne. Zašto bi lekari bili izuzetak?

Estonija

Neki podaci o Estoniji:
Porezi i doprinosi na plate su 33%,
nema poreza na profit,
državna potrošnja je 37% GDP,
prosečni rast GDP u poslednjih šest godina je 9%.