Pages

07 November 2007

ESPI Institut

ESPI Institut iz Beograda je dobio Freda Utley nagradu za 2007. koju dodeljuje Atlas fondacija. Čestitke dobitnicima. Ja nažalost ne znam mnogo o ovom institutu. Nagrada je dodeljena zbog letnjih škola koje ovaj institut organizuje. Na njihovom sajtu možete da pročitate da su bili deo G17 instituta i da su formirali novi institut pošto je G17 postala politička partija. Bar sam ja tako shvatio. Na sajtu se vidi da su fakultativna predavanja skoro držali usual suspects, Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić, Branko Milanović i Milko Štimac.

Bilo bi lepo da nam neko kaže nešto više o ovom institutu. Da li su zaista liberalni? Na Atlasu piše da uče ljude austrijskoj ekonomiji. Nisam mogao da nađem na njihovom sajtu nigde potvrdu da su dobili nagradu. Da je se ne stide možda? Da li je neko bio kod njih u letnjoj školi? Kakvi su utisci? Piše da su think tank mada ih nešto ne viđam po medijima. Možda sam samo ja neobavešten. U svakom slučaju im čestitam.

Milka Forcan i liberalizam

Još jedan, bojim se, knjiški primer nesporazuma Tržišnog Rešenja i srpske javnosti. Izgleda, naime da Milka Forcan ostaje na čelu nekakvog Saveta za promociju Srbije koje formira Vlada, i čiji cilj je kako kažu da se "popravi poslovni imidž Srbije u inostranstvu" i slično. Da ne gnjavim sad i ja o Delti i Miškoviću (imate ovde dobar Markov post i raspravu ispod), problem/nesporazum je podozrevam u sledećem: svi su krenuli u hajku na navodni ili stvarni "sukob interesa" Milke Forcan kao CEO u Delti i predsednice ovog Saveta. Ali, nikom nije palo na pamet da upita ministra koji je to smislio - čemu će uopšte služiti taj Savet, i kakva vajda će od njega biti za bilo kog građanina Srbije?

Čak i liberali iz LDP su "na liniji": traže osnivanje anketnog odbora za "ispitivanje uloge komapnije Delata u društvu"! Molim vas, šta znači "uloga neke kompanije u društvu"? Ljudi su toliko opsednuti Miškovićem, da ne vide od drveća šumu. Zar ne bi bilo logičnije da upitaju Vladu za šta to poreski obveznici plaćaju dotični Savet, pa bio mu na čelu Marko Kraljević ili Milka Forcan, svejedno? Osim dosta para iz budžeta za marketinške agencije povezane sa državnim funkcionerima, malo reklame, dnevnica i obilaska lepih mesta i gradova po svetu za članove Saveta, nije jasno kakav bi to dalji efekat po privredu Srbije moglo da ima. Imidž Srbije se popravlja popravljanjem poslovnog okruženja, a ne trošenjem poreskih para na samoreklamu političara i njihovih prijatelja i saradnika. Glavni ekonomski strateg LDP, Gligorov, to svakako zna, ako ovi drugi ne znaju. Zašto malo ne edukuje svoje lidere da je njihov zadatak da zastupaju principijelno liberalne ideje, a ne da ganjaju Miškovića.

Zemlja koja tone

Kako to rade američki populisti, odnosno najpoznatiji među njima. Pat Buchanan o padu vrednosti dolara i propasti ekonomije.

Srbija do Brisela

Marko je već pomenuo kako ne razume poentu parafiranja SAA. Economist se slaže. Oni otprilike kažu da Brisel koristi izveštaje o napretku kako bi birokratski zakopali proces proširenja EU, jer izgleda da je u Evropi ponestalo entuzijazma. U suštini oni smatraju da zemlje Balkana, sa izuzetkom Hrvatske (izvinjavam se Hrvatskoj što ih svrstavam u Balkan samo prepričavam što sam pročitao) mogu da računaju na članstvo u EU samo u srednjem i dugačkom roku. U svakom slučaju ne skoro.

EU je na svom sajtu objavila progress report za Srbiju u kojima ima par tržišnih predloga. Traže od vlade da smanje javnu potrošnju (pogotovu plate), liberalizaciju kontrolisanih cena, sprovođenje zakona o stečaju, liberalizaciju protoka novca, nastavak reformi penzionog i zdravstvenog sistema i sl. Moj omiljeni predlog je uvođenje transparetnosti i sistem odgovornosti u rad Radiodifuznog saveta. Izgleda da i njih nervira. TR je već ponudio rešenje za Savet.

Ima doduše i dosta netržišnih saveta. Meni je najinteresantniji zahtev za osvnivanje regulatornog tela za nuklearnu energiju, mada verovatno ima smisla ukoliko bude interesovanja za izgradnju nuklearnih elektrana. Takođe, i dalje smatraju da je osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije korisno iz nekog razloga. Koga ne mrzi da čita može u tim dokumentima svašta da nađe.

Loša vest

Gledao sam sinoć snimak suđenja Šešelju (koje formalno još nije počelo, a kad će, još se ne zna). Mogu samo reći da sam veoma zabrinut, jer mi se čini da će uspeti ne samo da se odbrani, već i da Tužilaštvo napravi na kompletne idiote. Čak je i sudija nekoliko puta držao bukvicu tužiocu.

Šešelj je očigledno uspeo u svom zahtevu da mu Tužilaštvo dostavi svih 207 hiljada strana "potencijalno oslobađajućih dokaza" na srpskom, na papiru, što Tužilaštvu, naravno, predstavlja veliki problem. Ali, suština je u tome da su oni sami, u želji da ga zatrpaju gomilom papira na engleskom, rekli da postoji 207 hiljada stranica tog teksta i sada su u problemu.

Bile su i još tri meni potpuno neprihvatljive stvari. Prvo, jedna od odredbi Pravilnika glasi da će se "identitet zaštićenih svedoka otkriti optuženom dovoljno vremena pre početka suđenja". Tužilaštvo (a izgleda i sud) to tumači kao "30 dana pre svedočenja tog svedoka", što je očigledno narušavanje Pravilnika i već sada se može videti da, čak i ako Šešelj bude osuđen, ima odlične argumente za žalbu.

Druga prosto nenormalna stvar je što je tužilac tražio od Šešelja da u davanju svoje izjave sutra ne pominje ničije(!) ime, jer se te osobe možda nalaze na spisku zaštićenih svedoka u koji Šešelj još uvek nema uvid. Tužilaštvo dakle ne želi da kaže čija imena Šešelj ne sme da pominje, pa zato traži da mu se zabrani pominjanje bilo kog imena! Tu je i sudija prilično poludeo.

Treće nenormalno pitanje je - a kada u stvari počinje suđenje? Po Šešelju (a nekako je i logično), suđenje počinje čitanjem optužnice, to jest danas. Po sudiji, suđenje počinje kada prvi svedok počne da daje iskaz (negde u decembru). Tužilac je tu tražio da se, zbog zimske pauze, početkom suđenja smatra prvi dan suđenja u januaru, znači puna dva meseca posle čitanja optužnice!

Sve u svemu, čini mi se da ih za sada Šešelj tuče na proceduralnim pitanjima, na onome što treba da bude teren Tužilaštva. Mogu samo da zamislim na šta će sve to da liči kada Tužilaštvo uđe u suštinu procesa, u ono što Šešelj svakako bolje poznaje od njih, a posebno imajući u vidu da se Šešelj ne tereti ni za direktno učinjene ratne zločine, niti za komandnu odgovornost. Ako se nastavi sa potpuno neshvatljivom nekompetentnošću Tužilaštva (a imali su skoro pet godina da se pripreme!), procenjujem da će Šešelj trijumfalno da se vrati u Srbiju negde sredinom 2009. godine. A onda neka nam je Bog u pomoći.

Lepa vest

Komesar Ren kaže "Posle nacionalizma u devedesetim, svanula je demokratska zora 2000, za Srbiju, a sada sviće evropska zora", a vezano za parafiranje SAA-a.

To je svakako dobra vest, ali moram priznati da meni nije jasan značaj samog parafiranja. Ako to i dalje znači da nema potpisivanja SAA-a bez nalaženja i izručenja Mladića, onda parafiranje apsolutno ništa ne znači. Biće to dobra prilika za slikanje i za naglašavanje da je "budućnost Srbije u Evropi", ali zaista ne vidim nikakav suštinski značaj današnjeg događaja (osim toga da paraf podrazumeva da je sam tekst sporazuma usaglašen).

Američki izbori i žene u politici

Meni su naredni američki izbori posebno zanimljivi jer pokazuju koliko se politička kultura u suštini brzo menja i kako politički tabui vrlo lako bivaju srušeni. Do današnjeg dana, samo jedan jedini američki predsednik nije bio WASP muškarac (white anglo-saxon protestant) - John Kennedy. Sledeći predsednik skoro izvesno neće biti WASP muškarac - Hilary je žensko, Obama nije W, Rudy nije ni AS ni P, a Rommney nije P.

Sama činjenica da su najozbiljniji kandidati za predsednika žena, afro-amerikanac, Italijan-katolik i mormon se meni čini zaista izuzetnom i pokazuje da Amerika nije ni izbliza tako zadrta i zatucana kakvom mrzitelji žele da je predstave.

Probao sam sada da pronađem koliko je žena ikada izabrano na demokratskim izborima za šefa države (jer u Americi smatraju da "zaostaju") i nisam uspeo. To je već uspelo Cristini Fernandez de Kirchner, i Chandriki Bandaranaike Kumaratungi, ali je slične primere teško naći. Indira Gandhi nikada nije bila predsednik, kao ni Benazir Bhutto. Drugi očigledni primeri (Angela Merkel, Margareth Thatcher, Yulia Tymoshenko, Megawati Sukarnoputri) ne zadovoljavaju makar jedan od kriterijuma - ili nikada nisu bile šef države (predsednik), ili ih na tu funkciju nije izabrao narod, već parlament.

Metafore

Danica Popović je posle šminikanja svinje, što se odnosilo na restrukturiranje preduzeća, smislila još jednu metaforu. NIP je od danas krečenje od nacionalnog interesa.

Ron Paul 2008

Biće ovde još postova o Ronu Paulu, jer teško je preceniti značaj koji njegova kampanja ima za libertarijanizam. Poslednji momenat slave libertarijanci su imali još 1964. kada je Barry Goldwater bio kandidat Republikanske stranke, ali ubedljivo izgubio protiv Lyndona Johnsona. Reagan je bio donekle protržištan, ali mu je kampanja pre svega bila klasično konzervativna.

Juče je izašla vest da je Ron Paul na Intrade političkim kladionicama zauzeo treće mesto, pretekavši Freda Thompsona. Odavno je pretekao Johna McCaina i ostale, i sada su ispred njega samo Rudy Giuliani i Mitt Romney.

Da bi se shvatile pune razmere ovoga treba reći kakvu vrstu kampanje Ron Paul vodi. Glavne tačke njegovog programa su ništa manje nego ukidanje Fedralnih rezervi i povratak na zlatni standard; ukidanje poreza na dohodak; momentalno povlačenje iz Iraka i generalno prestanak svih vojnih intervencija SAD u svetu. U Kongresu je glasao protiv međunarodnih trgovinskih ugovora i članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, zato što kaže da za slobodnu trgovinu nisu potrebni ugovori sa drugim državama -- treba jednostrano ukinuti sve carine i ograničenja, a drugi neka rade šta hoće. Sa takvim programom, koji je i za libertarijance ekstreman, a prosečnom glasaču sasvim sigurno zvuči suludo, Paul je uspeo da dođe do trećeg mesta.

Ovde je snimak njegovog gostovanja kod Jaya Lenoa. Na pitanje zašto je počeo da se bavi politikom, Paul koji je inače lekar, odgovara zato što je bio fasciniran Austrijskom školom ekonomije. Ovo je sigurno najveći politički uspeh koji je Austrijska škola ikada imala. Margaret Thatcher je spominjala Hayeka kao političkog filozofa i Vaclav Klaus voleo da citira i Hayeka i Misesa, ali im programi nisu bili ni blizu ovome što sada radi Ron Paul.