Pages

06 August 2008

Solženjicin R.I.P.

Umro je Aleksandar Solženjicin. Kada se danas analizira ko je najviše doprineo brzom slomu komunizma krajem XX veka najčešće se pominju tri osobe - Ronald Regan, Margeret Tačer i Papa Vojtila. Ja bih svakako toj listi dodao Aleksandra Solženjicina. Knjiga Arhipelag Gulag je predstavljala pravu atomsku bombu ne samo za komunistički režim u Rusiji, već jednako za levičare i simpatizere komunizma na Zapadu. Razotrkivanje razmera i bestijalnosti zločina sovjetskog sistema, unitšavanje svake distinkcije na idealističke početke Lenjina i Trockog i Staljinova "izopačenja" predstavljali su možda najsnažniju moralnu i intelektualnu delegitimaciju komunizma u njegovoj istoriji. Iako je bilo više autora koji su još pre II svetskog rata iz vlastitog logoraškog isustva opisali užase ruskog komunizma, poput Hrvata Ante Cilige ili Borisa Suvarina, niko pre Solženjicina nije uspeo da naiđe na tako široku recepciju na Zapadu, možda zbog snage fascinacije kolektivizmom u vreme kada su Ciliga i Suvarin pisali (1930-ih). Solženjicin - robijaš iz Gulaga, koji je to iskustvo opisao iz prve ruke, stavio je tačku na pretenziju komunizma na univerzalnost i "progresivnost". Posle Arhipelega, komunizam je bio samo totalitarni zločinački režim. Rezervati vernika na Zapadu postajali su sve manji i izolovaniji.

Ipak, Solženjicin je u prvom trenutku primljen sa otvorenim neprijateljstvom od strane zapadne Inteligentsie. Njegov čuveni govor na Harvardu 1978 godine potpuno je šokirao američki "liberalni establišment". Optužujući Zapad ne samo za dekadenciju, mlakost i duhovnu lenjost (Solženjicin inače nije bio ni liberal ni konzervativac u američkom smislu, niti je išta razumeo do ekonomije, već neka vrsta religiozno orijentisanog monarhiste), otišao je toliko daleko da je opravdavao rat u Vijetnamu, i osuđivao američke "pacifiste" i "antiratni" pokret zbog stradanja i genocida koji su izazvali u jugoističnoj Aziji, izdajom i prepuštanjem svojih saveznika u Vijetnamu komunistima. Čovek iz Gulaga je očigledno mnogo bolje znao šta je komunizam od razmažene levičarske inteligencije sa Istočne obale.

Poslednjih godina života Solženjicin je doživeo, barem po mom mišljenju izuzetan moralni pad, dodvoravanjem autokrati Vladimiru Putinu, bivšem KGB aparatčiku i čoveku koji propast Sovjetskog Saveza smatra "najvećom geopolitičkom greškom XX veka", i koji nikad nije osudio komunizam i njegove zločine, uključujući i one nad Solženjicinom i sličnima. Čoveku koji je neka vrsta oličenja sistema u kome je Solženjicin, zajedno sa milionima drugih patio. No niko nije savršen. Počivaj u miru, Aleksandre Solženjicin.

Boudreaux o zdravstvenom osiguranju

Moj omiljeni ekonomista Donald Boudreaux ima genijalnu ideju kako da poveže libertarijanizam sa multikulturalizmom.

Da neko ne pomisli

MMF, tržišni fundamentalista, je još jednom, kao i prošle godine, opomenuo Japan da podigne poreze. Dosledno.

Balon?

Investitori pišu da je ulaganje u nekretnine siguran dobitak. Možda su u pravu, ali čudi me da niko i ne pomišlja na mogućnost precenjene vrednosti nekretnina u Beogradu. I to posebno sada kada se ispostavilo da su cene nekretnina u Americi, Irskoj, Španiji i drugim zemljama Evrope bile prenaduvane. Balon niko ne može da predvidi, ali pomislili bi da su ova iskustva podsetila da cene nekretnina ne moraju da rastu u nedogled.

Glavni razlog za visoke cene stanova je ograničenje ponude od strane Direkcije za građevinsko zemljište, dok je na strani tražnje rast cena je bio stimulisan jeftinim stambenim kreditima, subvencionisanim od države. Tržište zato nije potpuno slobodno nego dosta zavisi od ponašanja države i posebno gradskih vlasti, ali za početak primetno je da su cene u Beogradu već prestigle cene drugih evropskih prestonica. Takođe, postoji i velika disproprcija između renti i cena nekretnina. Cene su rasle mnogo brže od renti, a jedan mogući razlog za to je da su cene špekulativne, odnosno formirane ne na realnim faktorima nego na očekivanju njihovog daljeg rasta. Pa se iz straha (ili u nadi) daljeg rasta ne pita za cenu.

Zanimljivo je da posle ovolikog rasta niko i ne pominje mogućnost da je u pitanju balon. U berzu se sumnjalo mnogo pre nego što je počela da stagnira ili pada, a od nekretnina se zbog nečega očekuje da beskonačno rastu.