Može biti mnogo drugih razloga, ali Dow Jones je juče, dan posle izbora, pao za celih 500 poena.
To je najveći pad glavnog berzanskog indeksa na dan posle predsedničkih izbora u istoriji. Dosadašnji rekorder je bio pad od 4.5% posle izbora F. D. Ruzvelta 1932., što se tada pokazalo opravdano negativnim očekivanjem, jer je Ruzvelt ubrzo gurnuo zemlju u još goru depresiju od već postojeće.
Obama je danima pre izbora imao 90% šanse da pobedi, tako da je ovaj pad posle pobede verovatno i potcenjen. Ukupan pad je veći jer je berza padala već neko vreme, paralelno sa rastom očekivanja o Obaminom izboru. Sa druge strane, znamo da za divljanje berze gore i dole poslednjih meseci ima još mnogo razloga tako da realno ne možemo svaliti krivicu na izbore. Takođe, mene ne brine toliko Obama koliko solidna demokratska većina u obe kuće Kongresa, koja udružena sa predsednikom može naneti dosta ireverzibilne štete, kao što je dodatno podržavljenje umesto privatizacije zdravstva.
O Obaminoj ekonomskoj politici ćemo saznati više vrlo brzo, kad ovih dana bude počeo da postavlja sekretare i bira zvanične savetnike. Kao što smo više puta pisali, njegov predizborni štab je što se ekonomskog dela tiče bio dosta šizofren -- sa jedne strane tu su bili ekonomisti levog centra, Klintonovog tipa, koji bi u Evropi bez problema bili prokazani kao 'neoliberali', Jason Furman, Austan Goolsbee, Robert Rubin ili Larry Summers. Sa druge, tu su delovi stare garde socijalističkih apologeta preobučenih u ekonomiste, kao što je James Galbraight, sin Johna Kenetha Galbraitha. Imenovanja narednih dana će dati dosta pouzdan signal o namerama.
