Pages

04 January 2011

Javno mnjenje

Pogledajte ovaj izliv gneva u komentarima na vest B92 da će država možda prodati Komercijalnu banku. Uostalom i samu vest, pristrasnost sa kojom je pisana, ekonomiste koje je novinar pitao za komentar.
Zamolio bih ekonomiste čije su izjave citirane da mi objasne iz koje teorije su izvukli to da država treba da se bavi bankarstvom? Možda nisam pratio literaturu. Šta je u pitanju, tržišna greška, javno dobro? Možda politekonomski razlozi, superiornost stranačkih menadžera?

I u vreme najveće finansijske krize, kad je američka vlada privremeno ušla u vlasništvo banaka, to je bilo samo u svrhe kolaterala za pomoć koju im je dala i do sada taj udeo uveliko prodaje. Ni intervencionističke ekonomiste poput Krugmana i Stigliza nećete čuti da traže da država upravlja ili bude vlasnik banaka, ili da bulazne o nekakvoj "razvojnoj banci" za bilo koju zemlju.

Da li Komercijalna banka nudi bolje uslove od stranih banaka? Da je tako, do sada bi imala monopol na tržištu a druge banke bi pobegle. Naprotiv, Komercijalna banka preživljava kao državna firma jer je konkurencija tera na pristojnost, a imala je dobru startnu poziciju i aranžman sa EBRD.

S vremena na vreme mi dođe da se izvinim političarima što ih ovde napadamo. Ne znam drugu zemlju gde vlast mora da se izvinjava ekonomistima što hoće da privatizuje državnu banku na čijem je čelu stranački kadar.

Kraj dinara?

Ekonomista Labus je mnogo bolji od političara Labusa. Ovo je odličan članak o dinaru, inflaciji i NBS, sa jednom ključnom propozicijom za razmišljanje:
Slaba vlada popustila je pod pritiskom i uvela je indeksaciju plata i penzija. Poslednje sidro za obuzdavanje cena time je napušteno. Dugoročno gledano, to predstavlja definitivnu presudu za dinar. Kada postoji dvocifreni rast cena koji Narodna banka ne može da zadrži, kada je budžetski deficit visok a zaduživanje države podiže kamatne stope, kada postoji dvovalutni sistem u kome evro dominira, kada sve to postoji, uvođenje indeksacije ubrzava neminovni pad dinara. ... Spirala plata, cena i kursa vrteće dinar nadole sve dok ga potpuno ne izbaci iz opticaja.

Evo i kakav režim kursa kome odgovara:

Narodna banka takođe nema interes ništa da menja. Svako fiksiranje kursa dinara umanjuje njenu ulogu u privredi. Mnogo je jednostavnije da optuži vladu za inflaciju nego da se liši svog uticaja.

Ni vladi ne odgovara promena režima deviznog kursa. Tada bi zaduživanje bilo mnogo skuplje, a mogućnosti finansiranja deficita daleko teže. ...

Interesi banaka su protivrečni. Lepo se zarađuje na razlici između kupovnog i prodajnog kursa, ali se istovremeno gubi na negativnim kursnim razlikama. ...

Privredi, na kraju, uopšte ne odgovara nestabilan kurs. Ona je na čistom gubitku.