Pages

26 January 2012

Nije lako biti roditelj

Norveška:

Anurup and Sagarika Bhattacharya - an Indian couple from Kolkata are living a nightmare in Norway. Their children - a three-year-old son and one-year-old daughter - were taken away from them by Norway's child protective services and placed in foster care eight months ago.


The drastic measure was taken because, according to the child protective services, the couple were not bringing the children up properly. What did they do wrong? They fed the children with their hands and the infants slept in the same bed as the parents.

Dobro ih nisu optužili za pedofiliju - siguran sam da čak po malo i vire dok kupaju decu.

Bafet i sekretarica

Voren Bafet, mijilarder i levičar, pre par godina je izjavio da njegova sekretarica plaća više poreza od njega; iako ne može da bude tačna, ova priča je posle bezbroj ponavljanja počela da se tretira kao fakt; na kraju je mit ozvaničio Obama u poslednjem obraćanju Kongresu, kojem je sekretarica Vorena Bafeta pozvana da prisustvuje kao simbol društvene nepravde.

Poreske stope na dohodak u SAD su jako progresivne, možete plaćati od 0 do 35% poreza, u zavisnosti od toga koliki vam je dohodak. Evo nekih rezultata takvog sistema:

Gotovo polovina domaćinstava plaća 0%. To su praktično svi u donjoj polovini lestvice zarada.

1% onih koji najbolje zarađuju plaća skoro 40% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.

10% onih koji najbolje zarađuju plaća oko 70% ukupno prikupljenog poreza na dohodak u SAD.

Evo nekih potpunijih podataka ovde, a za dalju diskusiju o nejednakosti i preraspodeli u SAD imate ovaj moj post.

Gde onda Bafet greši? Bafet je, naravno, mislio na poreske stope, ne na ukupan porez. Prvi uslov za to da on plaća manju stopu poreza od sekretarice je da se radi o vrlo dobro plaćenoj sekretarici, tako da njena efektivna stopa poreza iznosi preko 15%. Većina ljudi plaća manje od toga.

U drugom uslovu se krije trik. Voren Bafet ima vrlo malo prihoda od plate, a mnogo investicionog dohotka. Investicioni dohodak, odnosno dobici od kapitala, oporezuju se sa 15%. Tako se može dogoditi da sekretarica na godišnju zaradu od 100 hiljada dolara plati 20% poreza, a Bafet na svoju godišnju zaradu od 100 miliona investicionog dohotka plati 15%.

Da li je to fer? Nije -- nije fer prema Bafetu. Na novac koji je Bafet investirao i od kojeg sada ubire prihod, Bafet je već platio porez na dohodak (ili porez na profit, koji je takođe 35%). Sad od tog neto novca on kupuje i prodaje akcije i onda na zaradu od toga plaći još 15% poreza na kapitalnu dobit.

Da on sada ima na raspolaganju bruto novac, njegova sadašnja zarada bi bila veća. Ali pošto je već platio poreze na dohodak i profit, on sada može da špekuliše samo svojim već oporezovanim kapitalom. Kapital nije ništa drugo neko akumulirana zarada i na taj početni kapital je porez na dohodak, bilo da je to uradio Bafet, njegova firma ili njegov deda, već bio plaćen.  A ovih 15% koje on sada plaća na upotrebu tog kapitala se dodaje na sve to.

Da sumiram, ovde se dogodilo sledeće.  Bafet je (prethodnih godina) već platio porez na dohodak po višoj stopi od one koju plaća njegova sekretarica; on taj svoj neto dohodak nije potrošio nego ga sada koristi kao kapital; onda mu se na dobitke od tog kapitala danas nakalemljuje još 15% poreza.

E, onda je Bafet uzeo samo tih dodatnih 15% koje plaća danas i uporedio sa stopom koju plaća sekretarica na svoj ukupni dohodak i zbunio i sebe i predsednika.