Pages

21 June 2016

Brexit

Ostalo je još dva dana do referenduma u Velikoj Britaniji o napuštanju EU. Po najnovijim ispitivanjima javnog mnenja podrška izlasku je praktično izjednačena sa podrškom ostanku. Na prvi pogled, za bilo koga ko podržava klasično-liberalne ili libertariajnske pozicije u politici ne bi trebalo da bude velike dileme: izvlačenje Britanije iz evro-birokratskog režima i njen povratak tačerističkim temeljima nacionalne nezavisnosti i slobodnog tržišta mora da bude i jeste dobra stvar.

Problem je što u ovom trenutku nije sasvim jasno čemu se to tačno Velika Britanija vraća, posle evenetualnog izlaska iz EU. Vođstvo vladajuće Konzervatine stranke je za ostanak u Uniji, a glasači su otprilike u odnosu 60%: 40% za izlazak. dok je kripto-komunistički lider laburista za ostanak, ali ga glasačko telo laburista u tome prati samo u odnosu 60%: 40%.

S druge strane opozicija EU je prognana iz konzervativne stranke u think tankove, novine i ne-političke grupe i u stranku Nigela Faragea UKIP. Farage se jasno iskristalisao kao neka vrsta "Lepena u fraku", ili Trumpa u fraku: on je lično pristojniji od većine svoje braće po oružju - patrijota i nacijonalista po kontinentalnoj Evropi, ali je poruka svejedno vrlo slična: "ekonomski populizam" ("stranci otimaju naša radna mesta"), kombinovan sa anti-imigrantskim šovinističkim sentimentom. I to je sve. Ako i ima bilo kakve generalne političke filozofije u osnovi svega toga, to bi bio pre trumpizam, nego tačerizam. Kvazi-fašizam, a ne kvazi-libertarijanizam, ako hoćete.

Velika Britanija je svetski značajna zemlja, kolevka parlamentarizma, liberalne ekonomije i anglosaksonske civilizacije. Ima itekeko uticaja na istoriju šta se tamo desi i kakve odluke oni donesu i u ime kakvih principa. Baš zato je važno da odluka o izlasku iz EU bude donesena u ime principa slobodnog tržišta, slobode pojedinca kao i anglosaksonske superiorne ustavne tradicije koju briselski birokrati poništavaju, a ne u ime makar i razvodnjene verzije evropskog etatizma i ksenofobičarskog protekcionizma. I baš zato je zabrinjavajuće da se ta ispravna odluka o izlasku donosi upravo u ime ovog poslednjeg Ne kažem da je to jedini ton u celoj kampanji, ali se bojim da je dominantan. Argumenti poput onih Daniela Hannana, koji se nadovezuju na motive tačeristike revolucije i slobodne trgovine su, bojim se manjinski. Dominiraju ili Farage-stil "desničarski" populizam koji u EU vidi instrument strane invazije na britanski nacionalni prostor i na nadnice domaćih radnika, ili pak levičarski sindikalistički populizam koji se ograničava na "atak na nadnice" i za koji je EU liberalna i tržišna ujdurma krupnog biznisa i bankara.

Naravno, kao što znamo, istorija nije gadljiva, ponekad ona ide u pravom smeru koristeći nesavršene instrumente. Ali,čini se  da ovde to neće funkcionisati. Slika i utisak koji ja imam kad gledam ne samo Evropu nego i Ameriku danas, nije 1989, iliti pak u britanskom slučaju 1776, kako ju je Hannan duhovito ali pogrešno opisao, nego 1933. Po prvi put posle FDR imamo u Americi predsedničkog kandidata vodeće stranke koji ne krije svoj prezir prema američkom konstitucionalnom sistemu i obećava neku vrstu američkog "čavizma". U Evropi, taj proces fašizacije je mnogo dalje odmakao i mnogo duže traje. Najbolji signal dramatičnosti tog procesa je uspon"druge" AfD u Nemačkoj, stranke koja je počela kao libertarijanski izazov EU u ime dojč marke, nemačkih solidnih finansija i odbijanja grčkih bailouta a izrodila se u međuvremenu u kvazi-fašistički i šovinistički pokret protiv imigranata, povećavši broj glasova u međuvremenu, Ako je moguće da ksenofobni šovinizam u Nemačkoj 2016 dobije 10% računajte da drugde može mnogo više. Fakat da u nizu evropskih zemalja takve stranke ili vladaju ili su vlo uticajne je vrlo jasna potvrda. Scene sa demonstracija AfDa podsećaju na scene iz poznog vajmarskog perioda - grupe nacista se tuku sa grupama komunista, scene koje podsećaju i na sukobe Trumpovih i Bernijevih pristalica u Americi.

To je ozračje u kome britanski referendum, bojim se, treba gledati.  Hajek je u "Putu u ropstvo" pre više od 70 godina napisao da bi on pre živeo pod britanskim fašizmom nego bilo kojim drugim u svetu, ali da je to slab argument za uvođenje fašizma u Britaniji. Slično tome, jasno je da su Farage i drugi britanski "patrioti" mnogo bolji i pristojniji od svojih kontinentalno evropskih kompanjona (Farage je čak direktno odbio bilo kakvu saradnju sa lepenistima) ali je to slab argument za prihvatanje razvodnjene i manje maligne forme lepenizma u Britaniji. A upravo to je ono što se tiho i postepeno dešava u Ujedinjenom kraljevstvu. Kao jedina alternativa Kameronu koji je samo porparol svojih briselskih saveznika, britanski patriotizam se artikuliše primitivnim jezikom evropskog kontinentalnog šovinizma i ekonomskog protekcionizma. I to je razlog zašto mislim da mi klasični liberali treba da, i pored logičnog navijanja za britansko oslobađanje od EU u načelu, budemo zabrinuti zbog načina i načela u ime kojih se to dešava.

19 June 2016

Izbori 2017

Prognoza za izbore 2017:

1. Biće održani predsednički, parlamentarni i za Grad Beograd.
2. Na predsedničkim će u drugi krug ući Vučić i kandidat oko koga se dogovori opozicija. Pored njih u trci u prvom krugu će biti kandidati SPS i SRS od ozbiljnih opcija. U drugom krugu se lomi politička budućnost Srbije.
3. Na parlamentarnim izborima najviše glasova će osvojiti koalicija oko SNS i to oko 40%. Drugo mesto Dosta je bilo sa preko 20%. Treći SPS sa 7-8%. DS će opet proći cenzus, ali tako što će usisati delove ili ceo SDS, LDP i biti u koaliciji sa Ligom. Radikali i DSS-Dveri iznad cenzusa, ali će ovi drugi sada biti jači. Recimo 6% i 7%. Manjine uzimaju 5%. Vrlo verovatno nova politička opcija na temeljima Ne davimo Beograd, Lokalnog fronta i drugih sličnih inicijativa na granici cenzusa. Od rezultata predsedničkih izbora zavisiće većina, ako Vučić izgubi SNS neće sastaviti vladu, ako pobedi imaće veće šanse da to uradi.
4. SNS suštinski gubi ubedljivo na beogradskim izborima i dobija nešto iznad 30%. Drugo mesto DJB sa par procentnih poena zaostatka, svi ostali oko cenzusa, osim novog/najstarijeg objedinjenog DS koji će biti na 7-8%. I ovde moguća građanska lista na temeljima Ne davimo Beograd. Ni u jednoj varijanti SNS ne zadržava Beograd.

Moguća odstupanja kod opozicije su ako DS ne izabere kandidata koji može da objedini staru opoziciju, ako DSS-Dveri ne budu imale odgovor na za sada vrlo pametnu retoriku SRS i ako DJB ne uspe da izgradi u potpunosti infrastrukturu.

Kod vlasti, ako SNS ne ostane jedinstven oko predsedničkog kandidata ili ako se kandiduje sadašnji predsednik.