Pages

16 May 2016

DJB predlog reforme političkih institucija

Post sam napisao još pre nekog vremena, ali rekoh bolje da sačekam da se završe izbori. Dakle, predlog se nalazi ovde. Mislim da ima dobrih i zanimljivih predloga, ali ima i nekih sa kojima se ne slažem.

1. U predlogu piše da će "stranke imati obavezu da učestvuju na izborima". Ne razumem zašto bi bojkotovanje izbora bilo osnov za brisanje iz registra.  Recimo, time bi bile zabranjene stranke čiji program kaže "Smatramo da su izborni uslovi neravnopravni i mi u tome ne želimo da učestvujemo iz protesta". Možete da smatrate da je takav stav blesav (ako ne grešim, Srpska liberalna stranka je imala sličan stav), ali ne vidim zašto biste tražili brisanje iz registra takve stranke. Prosto, ne vidim koji tačno problem se ovim predlogom rešava.

2. Što se stvari vezano za Zakon o finansiranju stranaka tiče, mislim da je manje-više OK. Mada, postavljam pitanje vezano za povećanje transparentnosti finansiranja stranaka. Naravno, transparentnost donacija je načelno dobra stvar, ali ipak treba razmišljati i o podsticajima bogatim ljudima da finansiraju opoziciju ukoliko je izvesno da će vlast za to saznati. Čini mi se da ovde transparentnost radi u korist vlasti, ko god da je na vlasti, a to mi se načelno ne svidja.

3. Što se izborne komisije tiče, predlog je da, kako republička, tako i lokalne izborne komisije postanu "stalna i profesionalna tela". Ajde za republičku i da razumem, ali zaposliti 500-1000 ljudi koji će na lokalu bukvalno da bleje 4 godine između izbora, to ne razumem. Priznajem da ne znam šta je tačno posao opštinskih izbornih komisija, možda one i treba nečim da se bave u periodu između izbora, ali mi ništa ne pada na pamet.

4. Predlog je i da se pređe na mešoviti izborni sistem za Narodnu skuštinu, odnosno da se deo poslanika bira proporcionalno, a deo većinski. Ovi što se biraju proporcionalno bi bili birani po personalizovanom sistemu. Deluje mi zanimljivo, ali neke stvari prosto ne znam.

Prvo, ne znam kako tačno funkcioniše personalizovani proporcionalni sistem. Da li to znači da su na svakom izbornom listiću izlistani svi mogući poslanici sa svih lista, pa se bukvalno zaokružuje ime? Ako je tako, koliko njih može da se zaokruži - samo jedan, ili više njih? Ako je više, jel mogu da zaokružim jednog na jednoj listi, a drugog na drugoj? Mislim - kako sve to tačno funkcioniše u praksi - prosto mi deluje nemoguće da svaki birač dobije spisak sa 3 hiljade kandidata, pa onda traži onog za koga hoće da glasa.

Drugo, predlog je da se deo poslanika bira većinski, Načelno verovatno ima smisla, ali će se odmah postaviti jedno pitanje na koje se ne može u ovom trenutku dati dobar odgovor - šta sa opštinom Peć, na primer? Ili će Peć imati svog poslanika u Narodnoj skupštini (što je besmisleno), ili neće (što je, čini mi se, očigledno protivustavno). Proporcionalni sistem kakav sada imamo to pitanje može prosto da ignoriše.

Ne sviđa mi se ideja povećanja cenzusa za koalicije. Ja inače mislim da i sadašnji cenzus od 5% treba sniziti, čak ga možda treba i ukinuti, a naročito u kontekstu predloga DJB. Konkretno, ako se a) broj poslanika smanji, recimo na 200, b) deo poslanika bira većinski, recimo njih 100, onda mi potpuno ima smisla da se na onih 100 preostalih primeni prirodni cenzus od 1%. Veliki su već favorizovani sa ovih 100 koji se biraju po većinskom sistemu, zašto dodatno otežati zatupljenost u Narodnoj skupštini raznoraznim manjinskim grupama?

5. U delu koji se bavi radom Narodne skupštine ima par neobičnih i, čini mi se, problematičnih, ideja. Neobičan je predlog da vreme za odgovor člana vlade tokom poslaničkih pitanja može da bude samo dva puta duže od vremena potrošenog za postavljanje pitanja. Mogu za 5 sekundi da postavim pitanje "Šta vlada planira da uradi povodom niskog nataliteta (javnog duga, rupa na putevima, veronauke, šta god)?", hajde da vidim nekoga ko može da da iole smislen odgovor za 10 sekundi.

Takođe, ideja je da poslanici ne mogu da obavljaju nikakav drugi posao dok im traje mandat. Po mom mišljenju, to je loš predlog. Kvalitet poslanika je i ovako loš, kakav će tek biti kada im svima poručiš "Slušaj, ako budeš izabran, moraš da daš otkaz na sadašnjem poslu i da zasnuješ radni odnos u Narodnoj skupštini. Koliko će to da traje, niko ne zna - možda će da traje 4 godine, možda 6 meseci." Ko je spreman da pristane na tako nešto? Samo onaj ko je a) penzioner, b) nezaposlen, c) ima svoj biznis koji će da prebaci na decu, d) izuzetno nezadovoljan na svom poslu ili je e) profesionalni političar. Mislim, i ovako je teško privući ljude koji imaju kakvu-takvu karijeru da se bave politikom u Srbiji, samo im treba uvesti još jedno ograničenje, za koje i inače ne vidim neko opravdanje.

6. Što se lokalnih izbora tiče, sviđa mi se u teoriji direktan izbor gradonačelnika, ali to mora da bude praćeno i temeljnim promenama ovlašćenja skupštine opštine. Konkretno, ako je gradonačelnik iz stranke koja nema većinu u skupštini opštine, mislim da je to recept za haos. Recimo, šta ako skupština ne usvoji budžet koji je predložio gradonačelnik? Radikalno rešenje je da skupština opštine bude potpuno ukinuta i da sve odluke donosi opštinska vlada koju imenuje gradonačelnik. Manje radikalno rešenje je da se vrlo detaljno urede nadležnosti kako bi se predupredila situacija u kojoj, na primer, skupština opštine po nalogu iz Beograda vrši opstrukciju kako bi vlada uvela prinudnu upravu.

Ne sviđa mi se to što je predloženo da odbornici imaju "stručne timove analitičara". Neka ih ima 4 po odborničkoj grupi, puta 150 opština, puta 5 odborničkih grupa po opštini, to je jedno 3,000 po definiciji "partijski zaposlenih parazita". Sa druge strane se predlaže smanjenje broja odbornika, što je verovatno opravdano (iskreno, nemam pojma), ali sadašnje zakonsko rešenje je da lokalne samouprave same određuju broj odbornika u okviru zakonski postavljenog minimuma i maksimuma (mislim da je između 20 i 70, mrzi me da proveravam zakon). Dakle, šta je tačno predlog, da li će se a) smanjiti ovi limiti, ali će samouprave i dalje moći same da određuju broj odbornika ili b) će Zakonom biti utvrđen broj odbornika za svaku samoupravu? Ovo prvo mi je OK, ovo drugo je već ozbiljno narušavanje lokalne samouprave.

7.  Kod medija vidim problem u zahtevu da se privatni mediji obavežu da prilikom objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja moraju da objave stvari poput margine greške i intervala pouzdnosti. Ako dobro razumem motivaciju, radi se o tome da istraživanjima javnog mnjenja mogu da se demotivišu ljudi koji bi glasali za neku stranku, ali se plaše da će stranka ostati ispod cenzusa i oni "baciti svoj glas". OK, možda je to i tačno, ali zar nije bolje ukloniti tu motivaciju tako što bi se cenzus ukinuo i time manipulisanje anketama bilo izlišno, nego se zalagati za viši cenzus, ali tražiti od medija da objavljuju detalje o anketi koje bukvalno neće razumeti ni 1% građana?

Gostujući post Miloša Grujića: Multilateralne kompenzacije u Republici Srpskoj

Pre par dana sam na Twitteru postavio par pitanja Milošu Grujiću (@milos_grujic) vezano za multilateralnu kompenzaciju u Republici Srpskoj, pa se on ponudio da napiše post na tu temu. Naime, pre nekoliko godina je i u Srbiji postojala slična ideja, ali se od nje odustalo, pa me je zanimalo kakvo je iskustvo u Srpskoj.

Prema izvještaju Privredne komore Republike Srpske obaveze privrede Republike Srpske u 2015. godini iznose 15,5 milijardi KM (oko 7,93 milijarde evra) i nešto su manje (za 100 miliona KM) u odnosu na 2014. Kao najveći problem privrede u 2015. se ističe - nelikvidnost. Ona, mjerena koeficijentom likvidnosti, iznosi 1,06 i povećana je u odnosu na 2014. kada je koeficijent bio 1,04. Ako se kao normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti smatra 1,5 - očigledan je visok nivo nelikvidnosti, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza privrede. Upravo zbog ovih podataka među privrednicima u Srpskoj najzanimlјivija tema trenutno su - multilateralne kompenzacije i cesije (više na: https://mlk.blberza.com).

Po donošenju odluke o održavanju obaveze multilateralne kompenzacije svi subjekti uklјučeni u budžetski sistem Republike Srpske (privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, organizacioni dijelovi u Republici Srpskoj poslovnih subjekta sa sjedištem u Federaciji Bosne i Hercegovine i Brčko Distriktu BiH, sportska društva, računovodstvene agencije preduzetnici, polјoprivredna gazdinstva i druga pravna lica koja obavlјaju poslovanje posredstvom bankovnih računa) dužni su prijaviti dospjele neosporene novčane obaveze u sistem. Dakle, učesnici prijavlјuju samo obaveze tj. dugove, a ne potraživanja i o načinu funskionisanja sistema su upoznati na nekoliko seminara. To znači da ne treba očekivati da bi neko od dužnika mogao da prizna dug za koji smatra da ne postoji. Zato je sistem je u startu, za razliku od nekih pokušaja u okruženju, bolјe ustrojen.

U praksi, kada Vlada RS donese odluku o sprovođenju MLK i svi učesnici prijave svoje dospjele neosporene novčane obaveze, Banjalučka berza (organizator) pokreće algoritam (softver) koji počinje da kombinuje, kompenzuje, prebija i povezuje cesije na način da omogući što veći iznos kompenzovanih obaveza i potraživanja. Poslije toga, narednog dana od završenih kompenzacija, berza, preko ovlašćene banke, dostavlјa svim učesnicima preliminarni izvještaj o izvršenoj kompenzaciji. Na osnovu njega, najkasnije dva dana od dobijenog izvještaja, svaki učesnik u sistemu može zahtjevati ispravku pogrešno unesenih podataka. Ako bude korekcija, berza dostavlјa učesnicima konačni izvještaj o izvršenoj MLK. U skladu sa tim, prijavlјena obaveza se ne može osporavati nakon dobijanja konačnog izvještaja o obavlјenoj MLK.

Na berzi i u Privrednoj komori RS očekuju da će interes privrednika biti veliki. Prema iskustvu iz prve kompenzacije sigurno je da je ovo prilika da se zatvore međusobna potraživanja - između privatnog i javnog sektora. Poreska uprava RS ima mogućnost i instrumente da provjeri da li su prijavlјene sve poreske obaveze. Prema tome, Poreska uprava može i treba da reaguje i na eventualne prijave drugih povjerilaca. U skladu sa tim, treba očekivati da će dužnici ispuniti svoju zakonsku obavezu - i prijaviti svoje obaveze. Ovaj momenat je važan jer omogućava i drugim povjeriocima da kroz kompenzaciju riješe svoja nenaplaćena potraživanja.

Iz Privredne komore RS naglašavaju da je u prvoj kompenzaciji kod pojedinih privrednika postojao mali strah od postupka i krajnjih rezultata. Sada, kada su otklonjene sve te nedoumice, realno je očekivati da će se još dodatno uvećati iznos prebijenih dugova. U jesen prošle godine od (n)ovog/starog sistema obračunskog plaćanja se očekivalo da u najmanju ruku - omogući privredi da "prodiše". Za prvu obaveznu MLK, koja je po odluci Vlade RS sprovedena u periodu od 26. oktobra do 10. novembra 2015. godine, učesnici su prijavili ukupno 1.008.656.364 KM obaveza. Od svih prijavlјenih obaveza, kada se uzmu u obzir potraživanja učesnika, bilo je moguće kompenzovati 389.200.686 KM. U tri kompenzacije u 2015. (koje su izvršene 30. oktobra, te 3. i 6. novembra 2015.) kompenzovane su obaveze u ukupnom iznosu od 164.261.603 KM. Dakle, kompenzovano je 16,3 odsto od prijavlјenih ili odnosno 42,2 odsto od iznosa ukupnih obaveza koje je bilo moguće kompenzovati.

Zakonom je predviđeno da se obavezna MLK sprovodi dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Međutim, već ova druga je prolongirana zbog izmjena i dopuna zakona koji su na zasjedanju Narodne skupštine Republike Srpske bili u aprilu. Nova MLK zakazana je za srijedu, 18. maja. Direktor berze je nedavno izjavio da, do sada, nije bilo formalnih kontakata u vezi s uvezivanjem čitave BiH u ovaj sistem. Međutim, sjajna stvar je da sistem koji su razvili na berzi može (p)održati ovu ideju, jer se u njemu nalaze podaci za sve poslovne subjekte u BiH. Dakle, da bi se izvele MLK u čitavoj BiH potrebno je da u FBiH i Brčko distriktu „samo“donesu zakone o MLK.

Važno je imati u vidu da u lancu obaveznih subjekata koji duguju i kojima se duguje, a koji će svoja potraživanja “preklopiti međusobno“, ako to žele, mogu biti i subjekti koji nemaju sjedište u Republici Srpskoj. Takođe, data je i mogućnost subjektima nad kojima je pokrenut stečajni i likvidacioni postupak da prijave sve svoje obaveze u skladu sa zakonom, omogućava da se sistemu pristupa i preko APIF-a i berzansnkih posrednika, ali se sugeriše i direktna prijava na sistem.

Jasno je da je cilј Vlade RS bio da se donese zakon koji će olakšati ako ne veću naplatu potraživanja onda barem „čišćenje“ bilansa od obaveza koje muče mnoga privredna društva. Kad je u pitanju „čišćenje bilansa“ treba povući paralelu sa donošenjem uredbe Ministarstva finansija koja vlasnicima određenih obveznica koje je emitovala Republika Srpska omogućava izmirenje poreskih obaveza nastalih do kraja 2007. godine. Konkretno, poreski dug do 31.12.2007. u iznosu od 10.000 KM moguće je izmiriti kupovinom 10.000 obveznica. Ovu pogodnost je uvidio veliki broj privrednih društava koja su imala poreske dugove. Pomenutom uredbom su vlasnici unovčili obveznice, poreski dužnici „očistili“ bilanse i olakšali uslove za poslovanje ili zaduživanje u budućnosti, povećana je likvidnost na berzi, a stvorena je osnova za buduće kvalitetnije ulaganje institucionalnih investitora u obveznice.

Kritičari pomenute Uredbe su navodili da ovakve mjere mogu dovesti i do negativnih efekata. Naime, vlasnici i uprava preduzeća mogu ponovo svjesno praviti dugove očekujući da Vlada opet dozvoli ovakav vid izmirivanja obaveza ili da planiraju stvorene obaveze pokriti emisijom sopstvenih obveznica a ne emitovati ih za rast, razvoj ili za širenje tržišta. Ipak, kao alternativu, Republika Srpska je imala na raspolaganju blokadu računa dužnicima. Tim potezom mnoga preduzeća bila bi dovedena u poziciju da proglase bankrot i otpuste radnike i državi stvore još veći problem. Čini se da su oni koji državi nisu plaćali porez do kraja 2007. „najbolјe prošli“ jer su imali priliku da izmire obaveze za malo više od trećine iznosa duga (po tržišnim cijenama obveznica) i to bez ikakvih kamata. Zbog mogućnosti da privrednici pomenutu Uredbu shvate kao pravilo, Vlada i Poreska uprava treba da pošalјu nedvosmislenu poruku da slične akrobacije i računovodstvenu gimnastiku u budućnosti - neće tolerisati. Slično je i sa sistemom MLK. Privrednici gunđaju da oni koji nisu plaćali poreze i doprinose za plate a radili su sa entitetom - dobijaju bolјi položaj od onih koji su redno plaćali poreze i doprinose. Osim toga, naglašavaju kako im je često upravo Republika Srpska veliki dužnik jer kasni sa isplatama nekih obaveza.

Za širu javnost će biti interesantan i podatak koliko će se, zbog pojedinih MLK - smanjiti prilivi u budžet. Zlobnici kažu da je „baš zato što je država najveći dužnik“ još 2006. odlučeno da iznos obračunate zatezne kamate ne može biti veći od glavnog duga (u skladu sa članom 4b Zakona o dopuni zakona o visini stope zatezne kamate, „Službeni glasnik Republike Srpske“ RS 52/06 od 2. juna 2006. godine)

Jedan od najaktivnijih poslanika opozicije, je u diskusiji o MLK naglasio da sistem iako daje određene efekte - ne rješava problem nelikvidnosti, zbog čega se gomilaju obaveze između pravnih subjekata. Nјegov prijedlog je bio da se usvoji paket rješenja kojim bi se rješavala pitanja nelikvidnosti, među kojima je i izmjena Zakona o mjenici kojim bi se uvela vlastita trasirana mjenica kao surogat novca u sistemu plaćanja obaveza.

Često se čuju mišlјenja da su ovakve kompenzacije „zaostavština starog sistema“ – iz doba kada je SDK vršio prebijanja. Jednostavno, treba zna se šta se dešava sa preduzećima koja ne plaćaju obaveze. Međutim, činjenica je da bolјe i prebijanje nego višegodišnje potraživanje. Ipak, najviše se zaobilazi činjenica da o obavezama treba misliti i debatovati prije nego što se stvore. Ovako se olako prave a teško izmiriju.